Oba filma su sjajna na drugačije načine i lepo demonstriraju koliku slobodu imaju filmski stvaraoci kada rade na temi koju niko ne uzima za ozbiljno. ZOMBIELAND polazi iz iste tačke, ali ima jednu veliku prednost, što ga čini manje-više instant klasikom: tempo filma ne pada ni u jednom trenutku, budući da je scenario sasvim neopterećen redovnim smernicama zapleta. Zbog toga, ovo ostvarenje je jednako zabavno od početka do kraja.

Čovečanstvo je zatekla zombi apokalipsa. Nema leka, nema uzroka osim sporednog spominjanja bolesti ludih krava. Film počinje sa mladim i smotanim Kolumbusom, nazvanog tako tek kada slučajno sretne Talahasija, starijeg, psihotičnog čoveka koji radi samo jednu stvar dobro: ubija zombije. Njih dvojica se udružuju i putuju zajedno sve dok ne sretnu dve sestre, koje samo žele da stignu do zabavnog parka u Los Anđelesu. Ne zato što je tamo spasenje, već zato što žele da se provozaju.

I to je sve što se tiče zapleta. Dosadni, nepotrebni delovi kao što su griža savesti preživelog, uzrok zaraze, traženje nedostižnog leka i slične stvari koje treba da daju kakvu-takvu validnost od početka nimalo verovatnoj premisi, a kojih su ”ozbiljni” filmovi poput I AM LEGEND prepuni, ovde ne postoje. Postoje samo zanimljivi likovi koji krstare urnisanom zemljom, pokušavaju da se zabavljaju i sve vreme ubijaju zombije.

Humora ima na sve strane, pa može da bude šarenolik – od oštrih dijaloga na koje smo navikli u Set Rogan/Džad Apato komedijama, fizičkih gegova, pomalo apsurdnih fora i naravno, starog, dobrog splatter iživljavanja na živo-mrtvima na koje bi i Aš iz serijala EVIL DEAD bio ponosan.
Malobrojni glumci tumače svoje uloge veoma dobro. Međutim, Vudi Harelson iskače kao poludeli, ali savršeno spokojni Talahasi, a Bil Marej koji glumi samog sebe sasvim dominira u svojih 10 minuta. Sposobnost Mareja da pruži suptilne i neverovatno upečatljive likove je stvarno neverovatna.

ZOMBILAND je film koji je od svog začetka očigledno imao sasvim jasnu nameru: zabaviti gledaoce. Ljudi koji su stvarali film pratili su ovu ideju tako istrajno da je krajnji rezultati bez dileme jedan od najzabavnijih filmova 2009.