Bez obzira na utisak koji film ostavlja, činjenica da se Martin drznuo da otkači svoje standrade i napravi nešto novo je uvek vredno hvale. Pogotovu ako dođe od čoveka koji je primetio da većina umetnika, uključujući i njega, iznova pravi isto delo.

SHUTTER ISLAND počinje kao klasičan triler: dva detektiva iz agencije američkih maršala dolaze na ostrvo Šater, gde se nalazi zatvor za mentalno obolele osuđenike, sa zadatkom da se uključe u istragu o misterioznom nestanku zatvorenice.
Jedan od njih je Tedi Danijels, veteran 2. Sv. rata i ogorčen čovek sa tragičnim porodičnim životom. Od trenutka kada kroče na ostvro, počinje igra paranoje i skrivenih motiva. Tedi primećuje da se mnogo toga ne uklapa, od bekstva žene do priča zaposlenih, podataka o pacijentima i samog porekla instituta, budući da pored nestanka zatvorenice traži čoveka koji bi trebao da se nalazi u istom zatvoru. Istovremeno, uragan udara ostrvo, presecajući svaki kontakt sa spoljnim svetom.

U svojoj suštini, ovaj film bi mogao da bude školski primer psihološkog triler. Tedi, kao centralni lik od početka od kraja, ima mnogo nivoa: od sopstvenih skrivenih namera, lične prošlosti koja nam se otkriva kroz simbolične i nejasne snove, pa do latentne nasilne ličnosti. Pametno, Skorsezi/ze koristi odličnu glumačku postavu pratećih likova da samo dodatno osvetli Tedija. Uz njegovu direkciju, Ben Kingsli i vrlo stari Maks Sidov, koji glume rukovodeći par psihijatara institucije, prave sjajne scene sa uvek konfrontativnim likom Lea Di Kaprija. Pored njih, Mark Rufalo se takođe ističe u tom značajnom drugom planu.

Za mene, najveći problem jeste činjenica da se promene realnosti za Tedija nižu jedna na drugom, sve do kulminacije. Tu, iako se nudi savršeno validno objašnjene, i dalje ostaje pitanje, nametnuto samom atmosferom: da li je to zaista stvarnosti, ili samo nova obmana? Dok takvo osećanje bukvalno gradi finale dela kao eXistenZ, ovde ostavlja pomalo prazan utisak.

Mnogi će ga porediti sa filmom THE SIXTH SENCE, ali po meni je ostvarenje JACOB’S LADDER delo na koje SHUTTER ISLAND ”puca”.
A kada bi morao da biram koji od ta dva film ću prikazati na festivalu psiho-trilera, Martinovo delo bi ostalo kući.