Ismevanje i alternativno tumačenje koncepta super-heroja nije novo, ali u svetu filmske umetnosti retko daje nešto zanimljivo, i veći deo ostvarenja sa tom idejom bazira se na receptu SCARY MOVIE franšize.
DEFENDOR koristi sasvim drugačiji pristup.
Glavni lik, Artur Popington je putar koji noći provodi u ulozi Defendora, osvetničke figure koja luta ulicama i štiti slabije, istovremeno tražeći glavnog neprijatelja, Kapetana Industriju.
U jednom od takvih lutanja, on sreće i ”spašava” mladu prostitutku Ket, koju uzima pod svoje krilo. Od nje saznaje za čoveka po imenu Radovan Krstić, bivšeg člana srpskih paravojnih formacija i centralne figure podzemlja, i postaje uveren da je on zapravo Kapetan Industrija.

Očekivao sam da se ovaj film bazira na glumi i pojavi Vudija Harelsona, koji tumači Defendora. Harelson je mnogo puta dokazao da se sjajno snalazi u neobičnim filmovima gde glumi nerelano čudne ljude, poput Roja u KINGPIN ili Mikija u NATURAL BORN KILLERS.
Bez obzira na njegovu dominantnost, značajnu težinu daju sporedni likovi, koji su napisani i realizovani prilično realno i svakodnevno. Ljudi kojima je stalo do Artura pokušavaju da ga urazume ili mu pomognu, dok kriminalci samo žele da ga sklone, po mogućnosti što nenasilnije i indiskretnije. Svi oni su samo ljudi koji hoće da odrade ono što planiraju i to na najbezbolniji način. Jedino je Artur taj koji ima misiju, jasan moralni kompas i nije spreman na kompromise, čak i kada sebe dovodi u direktnu opasnost.

Pored odličnog scenarija, vrlo lep dodatak jeste činjenica da se režiser koristi mnogim stripskim manevrima u pričanju priče – flešbekovi na Arturovo odrastanje objašnjavaju genezu njegovog alter-ega, a tokom kompletnog trajanja filma, sa vremena na vreme čuje se voditelj talk-radio programa koji zajedno sa slušaocima komentariše stanje kriminala u gradu, a potom i Defenderovo pojavljivanje i ponašanje.

Ispod pakovanja komedije, DEFENDOR nudi vrlo dobru dramu o čoveku, ali provlači pitanje šta je u modernom svetu hrabrost, i kada je dozvoljeno reagovati na nešto, a da nam za to država ne daje platu i napunjen pištolj.
Artur je lik koga ova dilema ne dodiruje. Na početku filma, njegovo ponašanje i stavovi mogu se protumačiti mentalnim oboljenjima i teškim detinjstvom, ali na kraju, ostaje mogućnost da je Defendor jedini koje je bio zaista ”normalan”, dok su se svi ostali, kao i društvo u celini, prosto navikli na ”nenormalno”.