TV Program i Film

Ako je WANTED zapravo samo prikaz vlažnog sna poludelog računovođe veče pre nego što pođe na posao sa automatskom puškom i željom da ubija, onda ovaj film možda i ima nekog smisla.

Bez obzira na uspeh u američkim i drugim bioskopima; bez obzira na relativno dobar prijem kod kritike, WANTED je za mene ostvarenje koje je sasvim užasno. Akcioni filmovi ipak nisu tako komplikovani za pravljenje, ali to ne sputava ovaj se spotiče na svakom koraku.

WANTED priča priču o jadnom menadžeru prodaje Vesliju koji mrzi svoj život. Stvar popravlja Anđelina Žoli kada se jednog dana pojavi i kaže mu napućenim usnama da je on u stvari sin najgoreg plaćenog ubice i da ima super-herojske moći. To ga oduševi pa zato kreće na trening koji će i od njega napraviti ubicu.

Mentor mu je Morgan Frimen, šef vesele škvadre atentatora, i čitač grešaka u velikoj tapiseriji. Pomoću tih grešaka, on dolazi do imena ljudi koje treba ubiti. Među njima je i Kros, možda-jeste-možda-nije čovek koji je ubio Veslijevog oca.

Da ovo ne bi bilo dovoljno, priča se linearno komplikuje smešnim ”zavera, u zaveri, u još većoj zaveri” manevrima, iako gledaoca ne može manje da zanima šta je poena, pošto bi i slepi, stogodišnji, nepalski šerpas već davno shvatio da ovaj film nema nikakvu poruku, niti će se delovi slagalice na kraju sklopiti u nekakav genijalan zaključak.

Da stvar bude dodatno gora, akcija je smešna. Film usporava vreme, zumira zrna koja lete i penetriraju lobanje ili se međusobno sudaraju i 150 hiljada puta podvlači da glavni akteri mogu da ”felširaju” putanju metka (recimo, pogode nekog iza ugla).

Jurnjave su dosadne i nepregledne, akteri savršeno neubedljivi; Džejms Makavoj koji tumači Veslija izgleda kao da glumi desetogodišnjaka, a Anđelina kao da sve vreme razmišlja iz koje zemlje trećeg sveta će usvojiti svoje novo dete.

Najtužnije od svega, film je baziran na istoimenom i veoma cenjenom stripu.

WANTED ima jedan ogroman problem. On nije činjenica da je film glup, naivan, besmislen, nelogičan, pretenciozan i dosadan. Problem je što je sve od navedenog.

Možda nije najoriginalniji film, ali HANGOVER PART 2 pruža ono što obećava u razmeri 1:1. Tri prijatelja, izgubljena nakon lude, alko-narkotične noći, moraju da pronađu mladog brata buduće supruge jednog od njih. Na putu im stoji samo jedna stva – Bankok.

Ista formula kao i prvi deo, jednaka ili na trenutke i veća zabava od prethodnika. Prljave šale, retardirane šale, kompleksne šale, sve je tu.
Radujem se trećem delu, koji bi mogao da bude smešten negde severno, recimo u Moskvi ili Helsinkiju.

Potrebno je biti veoma, veoma mračan, ako ste u stanju da napravite zaplet smeštenu u 13. vek u kojoj je rasplamsala epidemija kuge jedan od manje užasnih aspekata priče.

Ovo je teško i vrlo uznemiravajuće ostvarenje, od početka do kraja. U njemu, grupa vojnika, delegirana da pronađe razloge zašto malo, izolovano selo i dalje nije pogođeno kugom doputuje u obližnji manastir.
Tamo, oni od opata traže monaha koji će im biti vodič. Mladi Desmond se prijavljuje, željan da pronađe svoju devojku koja se takođe krije blizu tog mesta.

Ubrzo, oni polaze na put smrti, užasa i sumnje u boga.

Tokom više od jedne scene, BLACK DEATH me je podsetio na film VALHALLA RISING. Kao i u njemu, ovde nam režiser daje kombinaciju eksplicitnog nasilja i nadrealnih situacija i okruženja.
Ovom doprinosi i horska muzička podloga, koja daje dodatno isčešenje, kao i zanimljiva kamera iz ruke, ali, srećom, bez brzih, konfuznih prelaza koji su inače veoma popularni poslednjih godina.

Iako glavna priča prati lov na uzrok bezbožništva, postoje i druge niti koje sa sa njom prepliću.
Niko od likova, ni glavni ni sporedni, ne prilazi stereotipima koji su klasični za filmove smeštene u srednjovekovni period, već daje prilično uverljive religijske fanatike, plaćenike fokusirane na lično preživljavanje, preplašene seljake i racionalne, nemilosrdne seoske starešine.
Jedino je malo zabrinjavajuće činjenica da će, ukoliko nastavi sa ovakvim odabirom uloga, Šon Bin uskoro početi da nosi mač i u stvarnom životu.

Jedan od najjačih strana jeste igranje filma sa idejom natprirodnog, koja je odrađena tako dobro da ne uništava gledanje niti, sa druge strane, trivijalizuje zaplet.

Režiser, Kristofer Smit, može da bude ponosan – napravio je film koji u jednakoj meri funkcioniše kao žanrovsko ostvarenje, ali i kao kontemplacija na temu da li u poludelom vremenu uopšte ima ne-poludelih ljudi.

Naplaćivanje parkinga može da bude sjajno mesto za istraživanje raznih aspekata čovečanstva: od automobilske kulture i potrošačkog društva, do smisla identiteta i pojedinačne svrhe svakog od nas.

Naravno, ako to radite svaki dan, isto tako može da bude mesto gde ćete rizikovati teške povrede dok visite na prozoru vozača koji nije hteo da vam plati 40 centi.

THE PARKING LOT MOVIE govori o grupi vrlo specifičnih radnika na parkingu, i svemu što su naučili na tom poslu.

Osim kraja koji je veoma sličan kraju filma INDIANA JONES AND THE LAST CRUSADE, novi nastavak poznate franšize deli još nešto sa poznatim ostvarenjem iz osamdesetih: zabavnost.

Uprkos trajanju od skoro 140 minuta, PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES mogao bi da bude školski primer savršeno skrojenog avanturističkog filma.
U početku, film okuplja glavne aktere – kapetana Džeka Speroa, lažnog kapetana Džeka Speroa, Crnobradog, Barbosu, i naravno, mapu. Ovaj put, međutim, mapa ne vodi do zakopanog blaga, već izvora mladosti.
Jasno, svi žele da dođu prvi do izvora, doduše iz različitih razloga. Ovo može da znači samo jedno: neka trka počne!

Za režisera, Roba Maršala, recepet za ovaj film je kristalno jasan. On se sastoji od puno harizmatičnog Džonija Depa kao Speroa, uz skoro jednaku količinu prelepe Penelope Kruz. Ian Mekšenj pogađa Crnobradog očekivano upečatljivo, a uvrnuti pristup genijalnog Džefrija Raša sjajno se slaže sa Depovim likom.

Naravno, film ne staje na odličnoj glumačkoj ekipi. Ogromne sume novca otišle su da nam daju scenografiju, lokacije i natprirodne pojave, od sirena i zombija, preko živih konopaca ukletih brodova i drugih stvari koje čine ovaj zamišljeni univerzum. Svi ti elementi samo ojačavaju fascinantan svet pirata i magije.
Često trpanje gomile ideja razvodnjava film; u ovom slučaju, one ga samo dodatno obogaćuju.

Jedino je odluka da se film snima u 3D tehnici pomalo nepotrebna. Definitivno ima scena koje prostorna dubina čini zanimljivijim, ali jasno je da bi ovo ostvarenje bilo jednako efektno i bez potrebe da se nose zamorne naočare.

PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES je materijal poput onog koji je proslavio dela Erola Flina, uz dodatak filmskih steroida 21. veka. Ovo su pirati koje svi žele – uzbudljivi, nestvarni, zabavni i veći od života.