08.27
Volim jeftinu kinematografiju. Obično, kada se iz većine stvari u ovoj našoj ravni postojanja ukine efekat novca, one postaju bolje. Možda ovo malo nakaradno zvuči, i logičnije je celu stvar postaviti obrnuto: ako u nešto ubacite pare, obično stvari postanu sranje. Tužno je da filmove zapravo ne možete snimati bez para, osim ako vi i vaš seksualni partner niste jedini glumci, a vaše vođenje ljubavi pored kamina u dedinoj kolibi nije jedina radnja.
U SAD, ozbiljniji studentski projekti mogu da naguraju račun od više hiljada dolara; nezavisni režiseri skaču kroz cirkuske vatrene obruče da bi obezbedili nekoliko stotina hiljada za prvo veće ostvarenje sa koji će (nadaju se) probiti.
Zato je budžet filma PREDATORS od 40 miliona dolara sasvim skromna cifra, gotovo pri dnu za film A kategorije koji nije ljubavna drama.
Njegov producent, i čovek u kome sam video najviše snage da od ovog filma napravi nešto veliko je Robert Rodrigez. On zna mnogo toga o snimanju filmova sa vrlo malo para. Pored toga, glava iz koje dolaze uvrnute, ali vrlo kompaktne vizije poput ostvarenja SIN CITY delovala je kao poslana od bogova da spasi Predator franšizu nakon dva užasna ALIEN VS PREDATOR filma.
Iako je za režisera odabran Nimrod Antal, osoba u koju imam mnogo manje poverenja, istinski sam se radovao kada je PREDATORS izašao.
Prvi utisak nakon gledanja bio je vrlo dobar. Posle, kako su časovi odmicali i isti se slegao, postajao je sve gori i gori. Osećao sam se gotovo prevareno. Osećao sam se kao da sam kupio nešto preko Telešopa, nešto lepo upakovano, a zapravo užasno jeftino.
Najskuplja stavka ovog ostvarenja je Adrian Brodi, a zatim mala epizoda bucmastog Lorensa Fišburna. Sve ostalo, od lokacija do katastrofalne muzike koja kao da je ispala iz nekog priručnika za filmsku muziku iz 1952, pa do efekata i kompjuterske grafike, deluje kao da je nabavljeno u ”porodičnom pakovanju”.
Priča je sasvim adekvatna: grupa ratnika i vojnika raznih nacija i statusa dospeva na misterioznu, šumovitu planetu bez sećanja kako su tamo završili. Ubrzo, uviđaju da ih nešto progoni, a nisu duhovi ili otplata kredita.
Verno originalu u potpunosti, ali istovremeno nekako bezdušno i prazno. Nije nam stalo do likova, jer ne stignemo da ih zaista upoznamo. Nismo impresionirani onim što vidimo, jer vidimo uglavnom generične listopadne šume. Najtužnije, sva tenzija i paranoja povezana sa pojavljivanje predatora je nestala, zamenjena mehaničkim odlukama jednodimenzionalnih čudovišta iz SF filmova.
Pomalo je glupavo reći, ali mi se čini da je mnogo magije jednostavno isisano praznim setovima i ”običnošću” svega. Da je Rodrigez odlučio da ide u sasvim suprotnom pravcu, kao u filmu PLANET TERROR, gde baš puca na nedostatak budžeta, stvar bi mogla da se izvuče.
Ovako, dobili smo Hallmark varijantu filma koji bi morao da bude sve osim neupadljiv.
Nisam gledala Predatorse, ali sam htela da preporucim Nimrodov (prvi dugometrazni) film “Kontroll” http://www.imdb.com/title/tt0373981/
Gledao sam Kontroll. I dalje nisam baš siguran šta da mislim o njemu.
Ima jako upečatljivih trenutaka, vizuelno pogotovo, ali sam takođe sve vreme imao utisak da mi se prodaje zapravo ništa. Vrlo stilski šik, i istovremeno potpuno prazno sa narativne strane.
Taxidermia, mi je recimo, vrlo slična po tome http://www.imdb.com/title/tt0410730/
Dobro, cim sam ga preporucila, znaci da meni prodaje mnogo toga, samo treba da se zagreba ispod te stilske povrsine. Ceo film se vrti oko Bulcija, i bitan je momenat kada sretne bivseg profesora/sefa u vozu, npr, koji objasni mnogo toga (i usmeri nas dalje), takodje i uloga Bele i njenog oca
Bilo mi je interesantnije razmotavanje samog Bulcija nego trazenje ko je ubica (mada ide jedno uz drugo) i smatram ga jednim vrlo toplim filmom, iako tako ne deluje. Ima i dobrog humora, pa mi je to plus.
)
(Ali ok ako (se) ti nisi pronasao
Taxidermia mi je jedan od najboljih filmova ikada (eto bas i kod njega je isti slucaj sto nije sve transparentno, steta je sto ga vecia gleda u fazonu “kako je sve bolesno”), uopste mi se dosadadnji Palfijev rad mnogo svidja (gledao si Hukkle?), sa nestrpljenjem cekam iduce delo.
(ps. Sretan Bozic)
Hm, slažemo se da se ne slažemo, rekao bi diplomatski odgovor
Moj problem sa Taxidermiom nije da je bolesna ili odbojna, već da baca kofe konfuzne simbolike koja može da bude protumačena kao bilo šta, a ja se bojim da za samog umetnika nije ništa. Samo je nabacana da se lako u njoj vidi sve i svašta, a zapravo nema ništa. Američke kolege bi rekle, all style, no substance 
Ali to je samo moje mišljenje, sasvim je moguće da grešim.
re: ps. – hvala
Pa pretpostavljam da je potrebno znati i malo madjarske istorije i (globalne) danasnjice da bi bilo jasnije, Ima na imdbu nekih komentara koji upucuju na razresenje dileme, npr: http://www.imdb.com/title/tt0410730/board/nest/155009133
Samom umetniku je vrlo bitna, radio je film prema pricama jednog pisca..
Nije lose procitati sledece zarad boljeg razumevanja
http://nasdvoje2.blogspot.com/2010/07/taxidermia-gyorgy-palfi-2006.html
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5553
Mislim nemam problem da se film nekom ne svidi (takvi ste u velikoj vecini hehe), ali da kaze da je prazan…nikako ne stoji.
(Sad izvini na oftopikovanju, ali ti si poceo sa T.
)
Nema ovde offtopikovanja, stoga nema frke
U principu, slažem se da je mnogo bolji način reći da li se neko dela sviđa ili ne sviđa, sve je to umetnost i nema definitivnih vrednosti. Ali ovo je mnogo zabavnije!
Šta sam hteo da kažem za Taxidermiu – čitao sam objašnjenja o filmu, i dosta toga deluje kao da funkcioniše. Problem kod sadržaja koji je u toj meri simboličan i nedefinisan: lako je pronaći mnogo smislenih objašnjenja, bez načina da se nađe definitivna poruka autora.
Recimo, lepi random slike koje imaju puno mogućeg značenja: ruke starice koje maze obraz deteta, sudar automobila, reka u kojoj se presijava mesečina. Tumačenja može da bude 100, i sva bi imala smisla.
Zato je recimo, Inception sjajan, jer ring theory daje definitivan odgovor na pitanje kraja filma, a za T. nema načina da znamo šta je autor hteo da kaže.
Umetnost daje tu mogućnost, ali isto tako, ja kao konzument mogu da kažem da autor ništa nije hteo da kaže.
I sasvim je moguće da grešim.