TV Program i Film

Ako je namera ovog filma da pruži uvid u genezu jednog od najpoznatijih pljačkaša svih vremena, onda film u potpunosti podbacuje – mi nemamo pojma ko je zapravo bio ili trebao da bude Robin Longstrajd, kasnije Robin od Šume.

Robina prvo upoznajemo na nekom bojnom polju Francuske, gde kralj Ričard Lavlje Srce vodi opsadu. Jedan od njegovih strelaca jeste i Longstrajd, koji zajedno sa veselom družinom klasičnih srednjevekovnih stereotipa (veliki tip, komični tip, mlad-i-zelen-uskoro-će-poginuti tip) ratuje za voljenog vladara protiv manje voljenih francuza.
Istovremeno u Engleskoj, narod pati jer ih je skupa vojna kampanja osiromašila, a na dvoru, razne sile kuju razne zavere. Na horizontu, tamni oblaci istorije nadvijaju se i prilaze belim obalama Dovera.

Jedan čovek će se, serijom malo verovatnih događaja i unutrašnjih motivacija koje su često kontradiktorne, naći u centru ove oluje. To je Robin Longstrajd, ili Maksimus iz filma GLADIATOR, ili Vilijem Volis iz filma BRAVEHEART, budući da su u principu, svi jednako fiktivno prikazani. Prednost poslednja dva filma jeste što bar malo razumemo aktere i ono što ih pokreće, bez obzira što su sasvim romantizovani. Robin, međutim, deluje kao vrhunski prevarant i čovek koji se prilagođava bilo kojoj situaciji samo na osnovu onoga što ljudi oko njega naizgled žele.
Zato u filmu imamo mnogo verzija lika Rasela Kroa: Robina akcione zvezde, Robina dezertera, Robina prevaranta, Robina pravednika, Robina samotnjaka, Robina pregovarača i borca za ljudska prava, Robina generala. Sa ovom nebuloznom odlukom, film se razvodnjava i gubi oštricu. Najčudnije od svega, deluje kao da je režiser Ridli Skot shvatio problem, pa se zato trudio da prikaže što manje Robina, i ubaci što više sporednih likova, koji u isto vreme igraju značajne uloge u samoj priči.

Po tempu i zapletu, film jako asocira na prethodno Skotovo epsko ostvarenje, KINGDOM OF HEAVEN. Takođe, i u ostvarenju ROBIN HOOD, akteri su upleteni u istorijske vrtloge, ali jedina razlika leži u činjenici da Robin Longstrajd ne deluje previše zabrinuto svim tim, već prosto pliva kroz njih i uvek izlazi kao pobednik.

Sa spektakularne strane, film daje gotovo ništa. U odnosu na ranije spomenuti BRAVEHEART, ili čak i vrlo čudni Besonov JOAN OF ARC, akcija u filmu više deluje kao isečena iz finalne epizode neke visokobudžetne serije. Čak je i činjenica da je Robin Hud, bar po legendi, bio pre svega strelac, nekako zapostavljena, osim forsiranja kadrova snimanih super-brzim kamerama gde strele izleću u makro modu. Ridliju se to očigledno jako svidelo, ali na žalost ista stvar dosadi već posle prvog prikazivanja. Poznate, prelepe sekvence prirode i krajolika, poput prizora opsade Jerusalima iz KINGDOM OF HEAVEN ili urbane džungle Mogadišua iz BLACK HAWK DOWN ovde su takođe prisutne, samo što ne nose upečatljivost iz prethodnih filmova.

Da nije bilo sjajnog režisera, film bi ispao totalni fijasko. Ovako, u njemu učestvuju mnoga odlična imena, pre svega ona koja se nalaze ispred kamere: Mark Strong se savršeno profilisao kao negativac, Vilijem Hart daje prikaz dvorskog savetnika čije namere nisu najjasnije, Deni Hjuston pruža odličnu predstavu kralja-ratnika-pijanice, a stari Mak fon Sidov i dalje osvaja svaku scenu, pogotovu kada zablista pored drvenog i praznog Rasela Kroa.

Teško je za poverovati da bi izbacivanjem samo jednog od tih likova, priča dobila na kompaktnosti. Međutim, ni to joj ne bi dovoljno pomoglo.

U pseudo-istorijskom kontekstu koji je nakaradno ubačen u ovu poznatu legendu, dobila se neznatna doza uverljivosti, ali je istovremeno skoro sasvim ubio zabavnost. Fratar Tak, Mali Džon, šerif od Notingema i drugi poznati likovi su ljudi zbog koje su generacije padale na ovu besmrtnu priču. Razumljivo je da bi čovek poput Skota želeo da pruži svoj autentičan prikaz iste, problem je što je originalni zaplet previše dobar da bi tako lako mogao biti ”poboljšan”.