TV Program i Film

Dugo nisam gledao domaći film koji je ostavio ovakav utisak na mene, tojest, naterao me da razmišljam o njemu satima nakon gledanja. HADERSFILD mi pada na pamet kao poslednje ostvarenje koje me je oduševilo, a nakon njega, nisam previše kontemplirao – jednostavno, svi elementi su mi bili na pravom mestu, slučaj u srpskoj kinematografiji koji je čest kao čeoni sudar podmornica u dubinama Pacifika.

ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE ne donosi sličnu prodornost, kao ni suptilnu i univerzalnu emotivnu težinu. Kroz priču o grupi ogorčenih filmskih otpadnika koji putuju po Srbiji kao ’’prvi balkanski porno teatar’’ i upadaju u mnogobrojne morbidne i nasilne situacije (zajedno sa snuff-om), tvorci ovog filma želeli su, između ostalog, da postignu nešto krajnje naivo: želeli su da nas šokiraju.

Scene muško/ženske golotinje, mučenja, silovaja, oralnog seksa, ubistava svim mogućim instrumentima kasne svojim ’’šok’’ faktorom nekoliko decenija; na sreću ili verovatnije nesreću, kanali komunikacije 21. veka su nas obezbedili sličnim, samo stvarnim mentalnim materijalom dovoljnim da potraje nekoliko života.
I to se odnosi samo na nasilje. Verujem da seks i nagost glavnih aktera može da uznemiri samo one koji su uveliko znali da čitaju i pišu kada je počeo 2. Sv. rat, bez obzira što smo u Srbiji. Cela stvar me je pomalo podsetila na situaciju pre nekih 15 godina kada je komšija-gasterbajter želeo da uvozi ’’Commodore’’ mašine kupljene za kikiriki u Nemačkoj i prodaje u tadašnjoj Jugoslaviji sa biznis planom koji se bazirao na ideji da ljudi ovde ne znaju šta je to ’’kompjutor’’.

Verujem da namera filma nije isključivo da šokira, već da nas spoji sa glavnim i sporednim likovima. Iako su se svi glumci pokazali sasvim dobro, ovo se to ne dešava. Ne zato što smo previše uznemireni nečastivim scenama, već zato što nas priča nikada ne uvlači.
U neku ruku, želeo sam da budem šokiran i užasnut, pošto bi na taj način sve imalo savršenog, iako uvrnutog smisla. Ali ovo nije CANNIBAL HOLOCAUST.

Međutim, i pored svih konceptualnih i tehničkih nedostatak (konfuzno i nedosledno mešanje perspektiva kamera u filmu, koja ulazi i izlazi iz prvog lica), ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE nosi nešto u sebi što ga čini zanimljivim. Da li se kroz sve probleme provlači neka nebrušena energija ljudi koji su bili odlučni da ne naprave još jednu uvredu za humor u kategoriji ’’Selo gori, a baba ima metastazu’’ ili X patetičnu lamentaciju nad našom lošom kolektivnom sudbinom tokom poslednjih 20 godina, ne znam. Nije lako uhvatljivo, ali to ’’nešto’’ jeste najjači element filma.

Verujem da će ovo ostvarenje postati poznato zbog trivijalnih razloga: pljuvaće ga oni koji ga neće ni pogledati, a hvaliti oni koje će oduševiti činjenica da se ovako nešto snima i u našem malom ataru.
No i pored buke koja će uslediti, ovo je bez sumnje značajno domaće ostvarenje, više nego vredno vaše pažnje.