TV Program i Film

Jedna od novih ’’hip’’ reči nazavisne kinematografije koja je obeležla 2007. jeste, bez dileme ’’grindhouse’’ ili ’’eksploatacioni bioskop’’. Na žalost, stvar nije ništa više nova od srednjoškolca koji obuče dedin kaput na koji mu mama predhodno zašila zakrpe njegovih omiljenih death-metal bendova. Na sreću, p(r)oroci američke nezavisne filmske industrije, Tarantino i Rodrigez još nisu upali u plagijatorsko drobljenje starih ideja. Uverio sam se da je jedna polovina njihovog zajedničkog projekta – potpuno superiška!

Neću vam prepričavati ep koju su obradili svi sajtovi, portali i muški časopisi na svetu koji imaju i malo veze sa filmom. Ako vas zanima ’’explotation film’’ i priča iza Tarantino/Rodrigez projekta, učinite šta rade svi normalni ljudi – pogledajt šta wikipedia kaže o tome. Umesto da vam prevodima njihove članke kao svoje autorsko istraživanje, fokusiraću se isključivo na ružno dete ovog protivprirodnog kreativnog braka koje je povuklo na Robert Rodrigeza.

Mladi režiser je već dostigao status legende, a to može da zahvali svom prepoznatljivom stilu koji uvek daje, pre svega, zabavne filmove.

Zaplet PLANET TERROR počinje sa vojnim otrovom koji je pušten u atmosferu i umesto da sve propisno pobije, on ih pretvara u zombije želje mesa, krvi i naravno, mozga svojih sugrađana. Kao što to obično biva u ovakvim ostvarenjima, mala grupa pokušava da preživi i sačuva svoju sivu i belu materiju CNS-a nepojedenom.
U svakom svom elementu, ovo ostvarenje jeste politički-društveno nekorektna, oblivena u krv zabava. Krcat bizarnim, seksulano aludirajućim i svim ostalim tipom ”prljavog” humorom koji se ne bi dopao vašoj baki, film ne pokušava da ismeva stereotipe žanra zombi horora, već srlja direktno u njih. Forma i tehnika u kojoj je snimljen jednaka je studentskom filmu koji su 1972. montirali pijani i/ili urađeni momak i devojka između vođenja ljubavi. Priča nije celovita, mnogi delovi nisu objašnjeni, likovi su nejasni, zvuk je loš, snimak gubi fokus, a čak i šatro fali nekoliko bitnih minuta filma (u pokušaju da se imitira nedostatak delova filmske rolne, što je bila česta pojava tokom 70ih kada je ovaj tip kinematografije bio na vrhuncu). Ljudi su potrošili milione da film izgleda jeftino – prilično paradoksalno, ali i efektno.

Glumačku postavku čini miks zvezda poput Brus Vilisa, mladih i prosperitetnih glumaca kao što je Fredi Rodrigeza i ne baš mladih ali vrlo seksi Rouz Megovan i Merli Šelton.
Ovaj film vas neće potresti, niti ćete kroz njega naučiti i jednu jedinu stvar o životu, ljudskim osećanjima ili bilo čemu sličnom. Umesto toga, smejaćete se odvatnom pokolju deformisanih zombija i ljudi, među kojima se nalaze ludi naučnik, bivši plaćeni ubica(možda), kuvar u potrazi za savršenim sosom, izlomljeni anesteziolog i striptizeta/komičar sa M16 puškom umesto noge.

Doduše, ipak postoji nešto što možete naučiti: ne treba naoružavati decu ispod 10 godina, pošto postoji dobra šansa da će razneti sebi glavu, čak i ako im podrobno naložite da to ne čine.