TV Program i Film

Ja volim naučnu fantastiku. Volim da je čitam, gledam, čak je i sam stvaram.
Kada sam tek nedavno čuo za film PRIMER, delovao mi je kao delo koje će mi se svideti. Na žalost, jedino što sam iz njega uzeo jeste činjenica da su u filmskoj umetnosti, kao i u drugim narativnim kreativnim poduhvatima, najbitiniji likovi.

U ovom slučaju, čak ni možda najoriginalniji sistem putovanja kroz vreme koji je smišljen za neki film prosto ne može da kompenzuje apsurdnu prazninu glavnih likova.
Oni su Aron i Ejb, dva prijatelja koji pored svakodnevnih poslova imaju garažu u kojoj rade na raznim tehničkim projektima u želji da ih plasiraju investitorima. Jedan od njih jeste i uređaj koji smanjuje masu predmeta, ali pored toga, njih dvojica ubrzo otkrivaju da mašina ima još jednu funkciju. Ubrzo, počinju i sami da je koriste.

Od početka do kraja, gledalac nema pojma ko su njih dvojica. Iako imaju porodice, prijatelje i gotovo stalno komuniciraju sa njima i između sebe, Aron i Ejb su samo dva tipa koji koriste vremeplov. Ne znamo njihove konkretne motive dok se lomataju između zarade na berzi, sakrivanja mašine od poslovnih partnera, a kasnije čak i privatnog incidenta koji pokušavaju da preduprede.
Pored toga, sistem putovanja kroz vreme je užasno kompleksan, do te mere da na internetu postoje dijagrami koji objašnjavaju radnju. Tvorac ovog filma, Šejn Karut (ovo je inače njegovo jedino delo za sada) se vraški potrudio da čitav koncept bude što naučniji i realniji, ali nije nam dao razlog zašto bi trebalo da nas bude briga.

Ipak, za debitantsko delo, PRIMER je odličan ”primer” (ha-ha) kako od gotovo nepostojećih para napraviti intrigantan film. Za mene je jedini problem što je intriga prerasla u iritaciju i dosadu, ali prihvatam da je to možda do mene.
Uz manje kognicije i više emocije, ovo je mogao da bude neverovatan film.