TV Program i Film

U budućnosti, sva energija koja je potrebna stanovnicima naše planete dolazi sa Meseca. Tamo, na njegovoj tamnoj strani, Sem Bel, rudarski nadzornik radi sasvim sam na kraju njegovog trogodišnjeg ugovora.

U pustoj, sterilnoj bazi, njegov jedini prijatelj je Gerti, kompjuter sa umirujućim glasom Kevina Spejsija. Sem i Gerti zajedno nadgledaju ogromne, automatizovane kopače koji krstare po bespućima mesečevog tla. Jedini ljudi sa kojima komunicira su njegovi poslodavci i porodica, ali isključivo preko snimljenih video poruka.
Svega dve nedelje pre isteka Semovog ugovora, jedan od kopača prijavljuje problem, a Sem napušta bazu kako bi proverio o čemu se radi.

Iako je ovo početak zapleta filma, njegova divna atmosfera obavija gledaoca u prvim minutima. U svetu Sema Bela, unutrašnjost je topla, krem-bela, i prijatno osvetljena. Spoljašnjost je hladna, ogromna i pusta. Obe su, međutim, tihe i usamljene, baš kao i sam Sem.
Gledaocu je lako da se stavi u njegove svemirske cipele, budući da on nije heroj, veliki naučnik ili kosmički marinac. Sem je običan šljaker na neobičnom poslu, željan svoje supruge i ćerke, koje su ostale na Zemlji. Takvog lika Sem Rokvel prikazuje zaista fenomenalno; još od filmova MATCHSTICK MEN i ISPOVESTI OPASNOG UMA mislim samo sjajne stvari o ovom čoveku, ali MOON pokazuje šta je sve u stanju da pruži. Ovo će vam pogotovu biti jasno u drugoj polovini filma, ako odlučite da ga pogledate.

U današnjem miljeu slabe ponude ne-akcione naučne fantastike nije teško biti dobar, ali MOON donosi jako ostvarenje bez obzira za nejaku konkurenciju. Čak i odlični SUNSHINE nije uspeo da na kraju odoli zapletima koje traži prosečni, moderni filmski gledalaca – MOON, sa druge strane, od početak do kraja bira da se bavi tananim ljudskim stanjima – identitetom, izolacijom i najviše od svega, tugom.

Možda je ta poslednja emocija ona koja je meni najviše dominirala u filmu, i to tuga prema ”danima prošlim” kako za Sema lično, tako i za celo čovečanstvo.
Kroz zaplet i atmosferu koje su neraskidivo povezane, MOON istražuje pitanje čovek-svemir na način koji je manje-više zaboravljen u današnjici; ne kao sukob iz kog neko mora da izađe kao pobednik, već kao novo stanje stvari koje od nas traži neki novi balans.

Na pamet mi pada poređenje sa filmom DISTRICT 9. Iako je ovaj film iz petnih žila pokušao da prezentuje introspekciju ljudskog stanja i na kraju za mene savršeno podbacio na tom polju, MOON daje samo jednostavnu priču o čoveku u svemiru.
Ali, baš kao i poznato radio-ogledalo koje su astronauti davno ostavili na površinih našeg satelita, iritirajući tako do besvesti teoretičare zavere sletanja, to je priča u kojoj možemo jasno da se ogledamo.