TV Program i Film

Ukoliko ste nekada poželeli da budete Džedaj, ne budite previše tužni, jer definitivno niste jedini. U stvari, film THE MEN WHO STARE AT GOATS govori da su isto želeli Predsednik Regan, kao i deo generala američke vojske. Doduše, nisu hteli da nose krem-belu odeću i dele pravdu po galaksiji; želeli su samo da dobiju ili otključaju džedajske mistične moći, poput uticanja na tuđu volju i telekineze, i iste podare svojim vojnicima.

Ovaj film počinje sa rečima koje se okvirno prevode u ”mnogo stvari koje će biti prikazane su se zaista i desile”. Nakon malo čitanja široko dostupne literature, uvideo sam da je ovo bar delimično tačno, zbog čega je ova satirična komedija još smešnija, ali istovremeno dodatno ljulja poverenje u ljude koji nose maskirno odelo na posao.

U početku upoznajemo Boba Viltona, kog tumači Juan Mekgregor, sagorelog novinara ogorčenog zbog razvoda, koji odlazi u Kuvajt da izveštava o Drugom Zalivskom ratu samo da bi bivšoj ženi dokazao da je muškarac. Međutim, njegovi planovi se menjaju kada sreće misterioznog Lina Kesidija. Bob, u tumačenju uvek harizmatičnog Džordža Klunija istog prepoznaje iz starijeg intervjua, gde se njegovo ime spomenulo u okviru priče o tajnom vladinom programu stavarnja nove generacije vojnika, nazvanih Džedaji.
Nakon ubeđivanja, Lin pristaje da povede Boba na svoju tajnu misiju koju je usnio i pokaže mu svet Džedaja.

Ispričano kroz mnogo flešbekova, priča pokazuje savršenu izgubljenost američke vojne svesti nakon vijetnamskog fijaska i ludačku otvorenost ka bilo kakvim radikalnim idejama. U tom miljeu se pojavio narednikm Bil Đango i predložio da formira novu jedinicu baziranu na hipi-eko kulturi, nenasilju i paranormalnim moćima. Vojska je odobrila njegovu ideju. U filmu, njega glumi Džef Bridžis kao malo ozbiljniju predstavu lika The Dude iz filma THE BIG LEBOVSKY.

Iako postoji nekoliko niti radnje, pre svega glavna u kojoj Bil i Lin putuju u srce iračke pustinje, prava srž filma leži u priči o nastanku, funkcionisanju i padu takozvanog Prvog Zemaljskog bataljona, koji je postojao i u starnosti. Tu su vojnici učeni da vole prirodu i crpe njenu moć, da odbijaju napade mislima, gledaju sovjetska vojna postrojenja hiljade kilometara dalje putem snage uma, i desetine drugih new-age sposobnosti.
Kroz ove programe, upoznajemo ljudi kao Lin i Bil koji žele da stvore novi svet preko njegove najgore karakteristike: masovnog oružanog konflikta. Njihove namere, iako naivne, su dobre, ali neodržive i podložne korupciji vojne mašine, baš kao što su bile u stvarnosti, trideset godina ranije.

Film se sprda sa paranojom (koja je i pokrenula ovaj program, u strahu da sovjeti to ne postignu prvi) i neobuzdanošću kolektivnog vojnog uma, ali istovremeno prikazuje likove čiji entuzijazam i vera prave od njih anti-heroje u sukobu koji ne mogu da dobiju. Iako su želeli da okončavaju ratove pre nego što ovi počnu, oni će i dalje biti završavani bombama i eksplozijama. Naša svakodnevica je savršen svedok.

Ne znam koliko su Bob, Lin i drugi verni svojim stvarnim uzorima, ali THE MEN WHO STARE AT GOATS pruža toplu priču o ljudima slomljenih ideala i urušene vere, koji su želeli da promene rat u nešto humanije. Gledaoc ne može da ostane ravnodušan pred njihovom neobičnošću, čak i ako su zaista verovali da mogu da trče kroz zidove.

Blagoslovena bila zemlja na kojoj hode stopala Itana i Džoela Koena. Njihov novi film A SERIOUS MAN je smešniji, smisleniji i zanimljiviji od prethodnog BURN AFTER READING, koji je bio veoma dobro ostvarenje.
Ukoliko želite da saznate više, poslušajte moju audio recenziju:

Get your own playlist at snapdrive.net!

Mrtve devojčice u CGI raju, serijski ubica, rasturena porodica, darkerka koja vidi mrtve i mnoge druge stvari krase ovo ostvarenje, ali samo mu nedostaje bilo kakav smisao ili bar naznaka priče koju je njen režiser Piter Džekson želeo da ispriča.
U poređenju sa ovim, KING KONG je kompaktno ostvarenje sa jasnim namerama.

Nakon gledanja, osećaj neuspele adaptacije kompleksnog romana jasno rezonuje. Iako počinje kao relativno jednostavna naracija devojčice Suzi koja živi harmonični život sve dok ne padne šaka psihotičnom ubici i završi u predvorju raja, ovo ostvarenje u druge dve trećine nastavlja da meša u sebe mnoge druge nebitne sastojke. Ovo se ogleda u grupi likova koji izlaze i ulaze u fokus, uključujući i samu Suzi, što je apsurdno.

Ironija leži u činjenici da je glumačka postavka odlična – mlada Saoirse Ronan (neću se usuditi da njeno prvo ime adaptiram u srpski) ima sve karakteristike buduće zvezde, Suzan Sarandon emituje harizmu u svakoj sceni, čak i Mark Volberg daje ubedljivog slomljenog oca. Najviše od svih, Stenli Tuči, čovek koji je poput Vilijama Mejsija i Filipa Simora Hofmana suviše dugo bio u sporednim ulogama, ovde blista kao serijski ubica. Njegov prikaz je taktilan, bezosećajan i kao muzika iz najboljih dana Massive Attack-a, jako moćan u svojoj prividnoj mirnoći. Ako nešto preživi test vremena u vezi ovog filma, biće to Tuči, kog već zasluženo obasipaju hvalospevima.

Sa njima i likovima koje tumače, Džekson se igra kao dete u testu. Razvlači, kida, spaja i ponovo rasteže, što u svakom trenutku liči na nešto, samo da bi odmah ponovo postalo ništa. Kada bih morao da kažem koja je tema filma, razmišljao bih između ideje zagrobnog života, nemogućnosti ljudi da se izbore sa tragedijom, suočavanja sa novom porodičnom stvarnošću, sudbine koja sve vidi i na kraju primorava svakog da bere ono što je sadio. Svaka od ovih tema je vredna filmske pažnje, ali sve zajedno daju nešto što bi bio durbin koji se stavlja na jedno oko, a ima hiljadu krajeva.

Naravno, mnoge stvari mogu biti oproštene filmu ako kroz sebe gura upečatljivu atmosferu, ali ovde to nije slučaj. Istovremeno, poruka ostvarenja je očigledno označena od strane Džeksona kao nebitna, tako da je sam kraj patetičan i trivijalan, začinjen mudrostima iz kineskih ”kolačića sreće”.

Verovatno najveća krivica leži u samom literarnom predlošku, budući da su neke knjige teže za adaptaciju od drugih. Međutim, ako je Dejvid Kronenberg mogao da snimi film NAKED LUNCH, Džekson je trebao da bude u stanju da prepozna THE LOVELY BONES kao, u svojoj srži, prepotentnu, feel good priču ispričanu kroz nabacan i jednako prepotentan film.

Posmatrati kako se neko penje na lestvici uspeha u svetu filma preko ostvarenja koja su dobra i popularna jeste pravo uživanje. Praćenje profesionalnog sunovrata iste osobe, koje počinje kada umetnik dostigne svoj vrhunac, a zatim krene da klizi na dole, koliko god ne želeli da priznamo, često je jednako zabavno.
Ali ponovo vraćanje u milost boginje kvaliteta ne samo da je retko, to je zaista spektakularno.

Gaj Riči je objavio svetu da postoji kada je snimio LOCK STOCK AND TWO SMOKING BARRELS. Sa narednim filmom SNACTH objavio je isto i Sjedinjenim državama, nakon čega je pokupio najpoželjniju ženu 1987, Madonu. Sa venčanjem pop ikone, Riči je naizgled dostigao svoj vrhunac. Naredni filmovi, bez obzira što su bili relativno uspešni, samo su dodatno gazili stazu utabanu od strane prethodna dva filma i ubrzo od nje napravili neprohodni blatni kanal.
Očigledno nije moguće snimati trendi krimi trilere koji izgledaju, zvuče i gotovo mirišu isto kao njegov najuspešniji film.

Rešenje za Gajeve kreativne probleme iz ove tačke deluje jako jednostavno – zaboravi ono što si pravio do sada, i uzmi nešto sasvim novo, ali u svom jezgru, vrlo slično temama koje te zanimaju, a to su svet kriminala i London.
Elementarne stvari, dragi Votsone.

Ričijeva vizija univerzuma Šerloka Holmsa je, ako ništa drugo, odlično izbalansirana između starih, krutih i neprirodno stilizovanih verzija gde je Džeremi Bret suvereno vladao kao narko-detektiv i slobodnog, kočopernog stila koji krasi likove modernog britanskog podzemlja kao što su Boris The Bullet Doger, Turkish i Barry The Baptist. Lepo je gledati kako ih film majstorski miri i pravi fuziju koja ne bi trebala da uvredi čak ni najtvrđe ljubitelje dela Artura Konana Dojla, a istovremeno da ne bude dosadna.

U filmu, mladi Šerlok i njegov prijatelj i cimer, doktor Votson, spremaju se za venčanje i iseljenje jednog od njih. Istovremeno, Londonom hara serijski okultni ubica, ali pravi poblemi za detektivski duo počinju tek nakon njegovog hvatanja i vešanja. Bazirajući prvu polovinu filma na gotskoj atmosferi magije i misterije, Riči daje savršen uvod za Šerlokove naučne metode istrage, hvatajući tako esenciju ovog dela. Čak i moderne sekvence tuča, snimane brzinskom kamerom ne deluju nakaradno, zato što su ispričane na uverljivo ”šerlokovski” način.

Robert Daun kao mladi Holms funkcioniše vrlo dobro. Iako pravi novu varijaciju nadmenog detektiva, Dauni ne preteruje, već se trudi da svoj ekscentrični talenat uklopi u ekscentričnost svog lika. Džud Lo kao Votson ima odličnu hemiju sa Daunijem koja se primarno ogleda u suvom humoru i podbadanjima pomoću kojih se duo boraca protiv zločna interno teroriše.
Tu su takođe redovni Lestrad, gospođa Hadson, i naravno, budući neprijatelj broj 1, profesor Morijarti. Od sporednih likova, najupečatljiviji je Mark Strong kao jezivi okultista Lord Blekvud.

SHERLOCK HOLMES je zabavan, dinamičan film koji bi mogao da bude okvir za buduće ekranizacije dela koja već imaju ogroman broj ljubitelja. Kroz Gaj Ričijev pristup, integritet originala se ne narušava, a istovremeno, samo ostvarenje više nego uspešno stoji na stoji na sopstvenim nogama.

Imam previše slobodnog vremena kada mogu da gledam, a potom i pričam o filmovima poput American Pie The Book of Love. Doduše, uživajte u profesionalnim uslovima snimanja i tonskom zapisu bez podvučene numere Simian Mobile Disco koja nervira neke od vas.

Get your own playlist at snapdrive.net!